TEKSTILNA
ŠTAMPA
Čovek je od davnina, kroz vekove, imao potrebu da svoja estetska shvatanja prenese na odeću, samim tim je ukrasi, oslika i kreira. Istorija pokazuje da se štampa na tekstilu primenjivala još u periodu stare Grčke u VI veku. Ljudi su tada za štampu koristili boje koje su se mogle naći u prirodi.
Prva štampa se pojavila rano u Kini, Egiptu i Indiji, a prve štamparije se javljaju u Holandiji I Engleskoj krajem VIII veka. Motivi koji su se koristili za štampu su bili jednostavni geometrijski oblici i motivi, a tehnike koje su se koristile za štampu su danas prevazidjene. Karakteristično za sito štampu je visok i postojan kvalitet boje i štampe. Sito štampa zahteva veće tiraže i povoljniju cenu. Sam proces izrade traje nešto duze od digitalne štampe, ali brže od pojedninačne sito štampe. Zapitaćete se kakva je razlika između sito štampe i tekstilne štampe. Ključna razlika je automatizacija i skraćivanje procesa rada, odnosno veća količina odštampanog materijala za kraće vreme. Ovakav sistem se postiže uz pomoć automatizovanih štamparskih mašina koje nazivamo Karusel, jer se vrti. Sada su ovi procesi, prirodno, modernizovani, ubrzani i većinom automatizovani. Prilagođeni zahtevnom tržištu, Diginet raspolaže i ovom vrstom štamparske tehnologije.
Kod karusel sistema, postoje manuelni i automatizovani sistemi. Glavna prednost ovakvih sistema je što ima ugrađenih, 6,8,10… štamparskih jedinica, a može da se koristi samo onoliko koliko je potrebno za tekući posao. Ovakve konstrukcije u nezamenljive po brzini, funkcionalnosti i kvalitetu štampe na tekstilu. Kod automatskih tehnika karusel sistema, rakel je pogonjen jednosmernom električnom strujom, svaka štamparska forma sadrži automatske štampajuće glave i pedalom se prebacuju table spodlogom za štampu dok se kod manuelnog sistema menjaju štampajuće jedinice. Omogućava se upravljanje nanosom rakela i nanosača boje.
Kod manuelnih karusel sistema, IR sušare su povezane sa mašinom, dok je kod automatskih, ona ugrađena u mašinu i može se pozicionirati na bilo koju stanicu jednostavnim pomeranjem. Automatske mašine u zavisnosti od proizvođača dostižu brzime od otprilike 950 otisaka na sat. Kod rotacionih sito mašina najveća prednost je brzina rada. Veličina materijala za štampu nema nikakav uticaj na brzinu mašine. Jedini faktor koji određuje brzinu rada je brzina rotacije sita, to jest, pomeranje podloge. Brzina rada najčešće spada u opseg od 100-450 otisaka na sat.
