BLOG
Koji pojam najčešće vezuju za Zrenjanin? Za mnoge je to možda bečkerečka ćuprija, ili četir’ konja debela, dok ima i onih kojima je neki pendžer u Bečkereku i na njemu pramen kose, povrh lale, najvažnija asocijacija na ovaj grad. Kako ljudi, ipak, većinski svoje živote i kulturu, od davnih vremena, vezuju za reku – a tako je bilo i na prostoru današnjeg Zrenjanina, gde tragovi čovekovog postojanja vode do neolita – možda je taj pojam najpre “grad na Begeju”. U atarima 23 naseljena mesta oko Zrenjanina, registrovano je 216 arheoloških lokaliteta iz različitih kulturnih perioda. Od tada, do danas, u kovitlacu istorije i čovekovog uticaja na prirodu, mnogo toga se izmenilo. Nešto u pozitivnom, nešto u negativnom smislu. Grof Klaudijus Florimund Mersi je još u XVIII veku vizionarski video Begej kao plovni put koji će Banat povezati sa ostatkom sveta. Regulisao je razgranati i nepredvidivi tok reke izgradnjom kanala, isušio je močvarno zemljište i pretvorio ga u plodno, te je tako omogućio ubrzan razvoj ovog područja. Zamislio je, verovatno, kako Begejom, preko Tise, pa Dunava, stiže do Crnog mora. Njegova vizija je u narednim decenijama ostvarena poduhvatnima mnogobrojnih inženjera koji su krotili i menjali ovu, na prvi pogled, mirnu ravničarsku reku, kako bi je učinili plovnom. Na Begeju se kupalo, zabavljalo, vozio se kajak, Begej je hranio… Još jedan vizionar, Đoka Brankovan, je, uz mnogo napora i istrajnosti, 1931. sagradio, u ono vreme svetski moderno kupalište ,,Brankovan”, koje je imalo parkiralište, veliku plažu, gimnastičke sprave, restoran sa staklenim akvarijumom, gde su gosti prstom upirali u ribu koju su taj dan želeli za ručak. Predanje o tome kako su Zrenjaninke do pre pedesetak godina uzimale vodu iz Begeja za čuvenu, kao dukat žutu, banatsku supu, održalo se do današnjih dana. Život je, u svoj svojoj punoći, pulsirao oko ove reke. Na žalost, razvojem industrije i padom ekološke svesti, reka je u drugoj polovini XX veka nemilosrdno zagađena i bujan život oko nje skoro je ugašen. Revitalizacija korita reke izmuljavanjem pokrenuta je pre nekoliko godina na području njenog toka kroz grad i obrisi nekog novog života se polako naslućuju. Ili je ovaj utisak možda refleksija jake želje da zaleđe naše kompanije koja svojim dvorištem izlazi na samu reku, dobije novo, otvorenije i pristupačnije lice.
Razmišljali smo o tome na koji način da iskoristimo ovu priliku i doprinesemo razvoju grada i unapređenju kvaliteta života naših sugrađana. Pokušali smo da, kao Mersi i Brankovan, razmišljamo inovativno i vizionarski, na nivou naših mogućnosti i uticaja. Došli smo na ideju da kulturnim sadržajima oplemenimo javni prostor pored pristana na Begeju i na taj način dodatno vratimo građane reci i reku građanima. Zaboravljenom, zlostavljanom i zapostavljenom Begeju se, moguće, pruža nova šansa za život, a time i nova šansa za naš grad. Želimo da budemo tu za njega i za sve nas, dajući svoj doprinos. Kreativni deo štamparije Diginet i organizacija “Portret” su, vođeni ovom vizijom, od 11. do 13. oktobra 2019. godine u Zrenjaninu, organizovali prvu Međunarodnu koloniju karikature u Srbiji. Osam eminentnih karikaturista impresivnih biografija, iz Srbije i inostranstva, uzelo je učešće u ovom događaju. Umetnici su, u toku trodnevnog boravka, karikaturom odgovorili na temu ,,Život na reci”. Koloniju je podržalo i Udruženje karikaturista Srbije. Selektor i koorganizator, likovni pedagog, Konstantin Grosu, želeo je da okupljanjem, stvaralaštvom i druženjem karikaturista – čiji je rad u savremenom diskursu uglavnom zapostavljen – popularizuje ovaj umetnički izraz i približi ga novim generacijama. Kao rezultat rada i međusobne saradnje na ovoj koloniji, nastala je izložba “Život na reci”, koju čine 24 odabrana dela, značajne umetničke i kulturne vrednosti. Postavkom ove izložbe, 7. jula 2021. godine, u zaleđu naše kompanije, iniciran je rad galerije na otvorenom “Pristan”, čime će šetalište pored Begeja biti oplemenjeno novim kulturnim sadržajima.
Projektu se ove godine pridružilo još nekoliko saradnika, te je osmišljen budući koncept delovanja i razvoja. Razmišljalo se u pravcu uticaja kulture na lokalnu sredinu, njen socioekonomski napredak, kao i u pravcu zaštite životne sredine. Buduće aktivnosti su sagledane kroz prizmu kulturnih industrija koje integrišu kulturu i ekonomiju, na način da se uvažava ekonomski značaj kreativnog stvaralaštva, ali i neguje njegova visoka kulturna vrednost. Po savremenom poimanju, materijalna dobit nije jedini relevantan indikator za procenu nivoa razvoja jedne zajednice. U obzir se uzimaju i drugi pokazatelji, među kojima važno mesto zauzima kultura. S obzirom na navedeno, smatramo da možemo ostaviti značajan pečat na kulturnoj mapi grada i doprineti njegovom razvoju. Prepoznali smo, dakle, činjenicu da se ekonomski, kulturni, društveni i ekološki sistemi ne mogu posmatrati odvojeno, već je potrebno imati holistički pristup, onaj koji identifikuje i osnažuje međusobne veze, te ćemo se truditi da ih, kroz niz budućih sličnih aktivnosti i rad sa mladima, prepoznamo i negujemo. Naše nade polažemo u to da je sinergijom svih navedenih činilaca moguće uploviti u neke nove, bistrije vode.
